Prirodne ili primarne izvore energije možemo da podelimo na obnovljive i neobnovljive, s obzirom na vremensku mogućnost njihovog iscrpljivanja.
Poslednjih nekoliko stotina godina, ljudi su sve više koristili i bespovratno trošili, uslovno rečeno, jeftine, „prljave“ izvore energije, kao što su fosilna goriva ― ugalj, nafta i prirodni gas. Predviđa se da će svetske rezerve fosilne energije trajati još nekoliko decenija, a, u slučaju uglja, još nekoliko vekova. Ovi izvori energije dostupni su, ipak, u ograničenim količinama, njihovi izvori nisu nepresušni i neminovno će da budu iscrpljeni u nekom trenutku. Kada sipamo gorivo na benzinskoj pumpi, koristimo ograničeni izvor, rafinisan od sirove nafte koji postoji još od praistorije. Fosilna goriva su ograničeni resursi kojima su potrebni milioni godina da se razviju i nastaviće da se smanjuju upotrebom. Izvori ovih goriva su prisutniji u nekim zemljama u odnosu na ostatak sveta. To nekim državama već dugo daje značajnu startnu prednost i donosi značajnu ekonomsku nadmoć. Nasuprot tome, svaka zemlja na svetu ima pristup suncu i vetru.
Davanje prioriteta obnovljivoj energiji može da poboljša situaciju smanjenjem oslanjanja na uvoz iz zemalja bogatih fosilnim gorivima. Eksploatacija mnogih neobnovljivih izvora energije može da ugrozi životnu sredinu ili zdravlje ljudi. Pristup fosilnim gorivima obično zahteva ili rudarenje ili bušenje duboko u zemlju, često na ekološki osetljivim lokacijama. Na primer, bušenje u potrazi za naftom može da zahteva eksploataciju šuma, zagađenje mora i okeana, tehnologija povezana sa frakingom (dobijanjem gasa iz škriljaca) može da izazove zemljotrese i zagađenje vode, a elektrane na ugalj zagađuju vazduh. Povrh svega, sve ove aktivnosti doprinose globalnom zagrevanju!
Obnovljiva energija, koja se često naziva i čistom energijom, dolazi iz prirodnih izvora ili procesa koji se stalno obnavljaju ili dopunjuju. Epitet − obnovljivi, ovi izvori duguju činjenici da se energija troši u iznosu koji ne premašuje brzinu kojom se stvara u prirodi. Rezerve obnovljivih izvora energije se često procenjuju na mogućnost eksploatacije u periodu od nekoliko miliona godina. To čini osnovnu razliku od neobnovljivih izvora, čije su rezerve procenjene na nekoliko desetina ili stotina godina, a njihovo stvaranje je trajalo neuporedivo duže.
U protekle tri decenije, istraživanja i razvoj metoda za eksploataciju zelene energije, doživljavaju uzlet, dajući mnoštvo obećavajućih novih tehnologija koje mogu da smanje našu zavisnost od uglja, nafte i prirodnog gasa. Obnovljivi izvori energije, isto tako, imaju bitno manji uticaj na životnu sredinu u odnosu na neobnovljive. Glavnim uzročnicima emisije ugljendioksida smatraju se sagorevači fosilnih goriva. Emisija CO2 povećava njegovu koncentraciju u atmosferi dok to dovodi do akumuliranja toplote i porasta srednje temperature planete (sprečava se odvođenje toplote u kosmos, što se označava dobro poznatim i sveprisutnim terminom ― efekat staklene bašte).
Ova goriva proizvode još brojne zagađivače, gasove staklene bašte kao nusproizvod (pored CO2, to su vodena para, metan, hlorofluorougljenici, azot-suboksid i troposferski ozon), doprinoseći klimatskim promenama.
Zelena energija dolazi iz održivih izvora kao što su sunčeva svetlost, vetar, kiša, plima, biljke, alge, biomasa i geotermalna toplota. Neke vrste obnovljive energije, poput energije vetra i sunca, potiču iz izvora koji se ne iscrpljuju kada se koriste. Drugi, poput biomase, potiču iz izvora koji uvek mogu da se dopunjuju.
Zalaganjem za obnovljive izvore energije ili njihovim korišćenjem u svom domu, možete da doprinesete ubrzanju tranzicije ka budućnosti čiste energije.
Sunce je proizvodilo energiju svojim zračenjem milijardama godina. Ljudi ovu energiju koriste nekoliko hiljada godina unazad — za uzgajanje useva, grejanje i sušenje hrane. Danas dobro znamo da ova energija može da se transformiše u druge oblike, kao što su toplotna i električna energija i koristimo sunčeve zrake na mnogo načina — za grejanje domova i poslovnih prostora, za zagrevanje vode i za napajanje uređaja.
Solarna energija, polako, ali sigurno, postaje sve važniji izvor električne energije, ali nipošto nije izum savremenog doba. Godine 1839, Aleksandar Edmond Bekerel (Alexandre-Edmond Becquerel) otkrio je „fotonaponski efekat“ pri kojem se električna energija proizvodi iz direktne sunčeve svetlosti. Otkrio je da će određeni materijali kada se izlože svetlosti, proizvoditi malu količinu električne struje.
Godine 1941, Rasel Ol (Russell Shoemaker Ohl) je patentirao modernu poluprovodničku solarnu ćeliju, koju je otkrio, radeći na unapređenjima u izradi tranzistora. Američka vazduhoplovna i svemirska agencija NASA bila je prva koja je usvojila solarnu tehnologiju 1950-ih, koristeći je na satelitu Vanguard.
Solarne, ili fotonaponske (photovoltaics, kraće PV), ćelije napravljene su od silicijuma ili drugih materijala i pretvaraju sunčevu svetlost direktno u električnu energiju. Ovim procesom se dobija najčistija i jedna od najisplativijih vrsta energije.
Pored vidljivog ekonomskog aspekta, snažan argument za prelazak sa fosilnih goriva na solarnu energiju je i ekološki. Narušavanje prirodne sredine danas je postalo toliko intenzivno da se pojava alternativnih izvora energije nameće kao jedino stvarno rešenje ovog globalnog problema. Zelena energija, a kao njen najveći izvor solarna energija, ublažava nastale posledice i pomaže da se priroda sama obnovi. Sistemi za solarnu energiju ne proizvode zagađivače vazduha, zemlje i vode ili gasove staklene bašte i sve dok su postavljeni na odgovoran, bezbedan i pouzdan način, većina ih ima veoma malo uticaja na životnu sredinu izvan procesa proizvodnje. Pri projektovanju solarnih elektrana, pored procene snage i godišnje energije koju proizvode, uvek se izvodi proračun u količini fosilnih goriva potrebnih za proizvodnju iste električne energije i koliko se tona ugljen-dioksida time ne emituje u atmosferu. Sasvim prosečan sistem solarnih panela, na krovu vaše kuće, može da značajno doprinese sveukupnom smanjenju zagađenja.
Solarna energija je tu da ostane. Što je još važnije, njena upotreba narasta sve brže. Što je pre i što više ljudi prihvati, svet će brže preći sa goriva, koja proizvode gasove koji doprinose globalnom zagrevanju, na ekološki prihvatljive ― obnovljive izvore energije. Dakle, ako volite ovu planetu, vreme je da, jednostavno, počnete da upijate sunce. Pretvorite krov iznad glave u generator energije. Kada vaš krov počne da proizvodi obnovljivu, održivu i čistu energiju, efikasno smanjujete svoje mesečne račune, a minimizirate i svoj karbonski otisak*.
*Celokupna količina gasova staklene bašte, koju emituje pojedinac, organizacija, događaj ili proizvod naziva se karbonskim (ugljeničkim) otiskom. Jednostavno, to je zagađenje prirode koje proizvodimo našim svakodnevnim aktivnostima.
